Београд, 07.06.2012.
Пресуда 1 У 2553-12 од 10.05.2012.-заштита конкуренције
Република Србија
УПРАВНИ СУД
1 У 2553/12
10.05.2012. године
Б е о г р а д
У ИМЕ НАРОДА
Управни суд, у већу састављеном од судија: др Јадранке Ињац, председника већа, Биљане Тамбурковски Баковић и Јелене Тишма Јовановић, чланова већа, са судским саветником Љиљаном Петровић, записничарем, одлучујући у управном спору по тужбама тужилаца В АД ХК Б, Улица..., кога заступа адв. ДГ, из Београда, Улица..., Ф ДОО, ПЗПУИСТИЗ Б, које заступају адвокати ГД, АД, ГЧ и ПА, сви из Б, Улица, ФФ ДОО Б, Улица..., кога заступа адв. СП, по специјалном пуномоћју, JФ ДОО Б, Улица..., кога заступа ДР, директор, В АД Б, Улица, кога заступају адвокати НА, СА и АА, сви из Б, Улица и адв. МРБ из Б, З, Улица, Ф ДОО Б, Булевар ..., кога заступа СЏ, директор, чији су пуномоћници адв. НА из Б, Улица.... и ... МЛ, директор БАС, Улица.... Б, НБ, Х АД В, ..., Г АД Б, ..., које заједнички заступа пуномоћник адв. ББ, П, Улица... , З-А АД Л, Улица..., које заступа адв. Д А С, Б, Улица..., С ДОО Б, Булевар ..., кога заступа адв. МЦ, Б, Улица... , Ј, АД из З, Улица..., које заједнички заступају ВД и БС, адвокати из З, Улица..., против тужене Комисије за заштиту конкуренције РС, Улица..., ради поништаја решења Савета Комисије за заштиту конкуренције број ... веза: од .. године, у предмету заштите конкуренције, у нејавној седници већа, дана 10.05.2012. године, донео је
П Р Е С У Д У
Тужбе се УВАЖАВАЈУ и ПОНИШТАВА решење Комисије за заштиту конкуренције РС, број ... веза: од .. године.
ОДБИЈАЈУ СЕ захтеви тужилаца Х АД, В, ..., Г АД, Б, Ф З-А АД Л, ФФ ДОО Б и Ф ДОО, за накнаду трошкова спора.
О б р а з л о ж е њ е
Савет Комисије за заштиту конкуренције је на ...-ој седници одржаној ... године донео решење број ... веза: од .. године, године, којим се:
1.ОДРЕЂУЈЕ СЕ МЕРА ЗАШТИТЕ КОНКУРЕНЦИЈЕ привредном друштву Х АД из В, Улица..., у облику обавезе плаћања новчаног износа у висини од ...% од укупног годишњег прихода оствареног у ... години, због тога што је закључило и извршило забрањени споразум, утврђен правоснажним решењем Комисије за заштиту конкуренције број ... од ... године.
2.НАЛАЖЕ СЕ привредном друштву Х АД из В, Улица..., да изврши меру заштите конкуренције из става 1 диспозитива, уплатом новачног износа у висини од ... РСД (словима: ...динара) у корист буџета Републике Србије број .... модел ... – са позивом на број: двоцифрени контролни број по моделу ... – троцифрени број општине, града односно територије – број овог решења.
3.ОДРЕЂУЈЕ СЕ МЕРА ЗАШТИТЕ КОНКУРЕНЦИЈЕ привредном друштву Г АД З, ..., у облику обавезе плаћања новачног износа у висини ...% од укупног годишњег прихода оствареног у ... години, због тога што је закључило и извршило забрањени споразум, утврђен правоснажним решењем Комисије за заштиту конкуренције број ... од ... године.
4.НАЛАЖЕ СЕ привредном друштву Г АД З, ..., , да изврши меру заштите конкуренције из става 3. диспозитива, уплатом новачног износа у висини од ... динара РСД (словима: ... динара) у корист буџета Републике Србије број ... модел ... – са позивом на број: двоцифрени контролни број по моделу ... – троцифрени број општине, града односно територије – број овог решења.
5.ОДРЕЂУЈЕ СЕ МЕРА ЗАШТИТЕ КОНКУРЕНЦИЈЕ привредном друштву З Л АД, Улица ..., Л, у облику обавезе плаћања новчаног износа у висини ...% од укупног годишњег прихода оствареног у ... години, због тога што је закључило и извршило забрањени споразум, утврђен правноснажним решењем Комисије за заштиту конкуренције број ... од ... године.
6.НАЛАЖЕ СЕ привредном друштву З Л АД, Улица ..., Л, да изврши меру заштите конкуренције из става 5. диспозитива, уплатом новчаног износа у висини од ...( словима: ...динара) у корист буџета Републике Србије број ... модел ...7- са позивом на број: двоцифрени контролни број по моделу ...- троцифрени број општине, града односно територије - број овог решења.
7.ОДРЕЂУЈЕ СЕ МЕРА ЗАШТИТЕ КОНКУРЕНЦИЈЕ привредном друштву Ј АД З, ..., З. у облику обавезе плаћања новчаног износа у висини ...% од укупног годишњег прихода оствареног ... години, због тога што је закључило и извршило забрањени споразум, утврђен правноснажним решењем Комисије за заштиту конкуренције број ... од године.
8.НАЛАЖЕ СЕ привредном друштву Ј АД З, ..., З, да изврши меру заштите конкуренције из става 7. диспозитива, уплатом новчаног износа у висини од ... РСД ( словима: ... динара) у корист буџета Републике Србије број модел ... - троцифрени број општине, града односно територије - број овог решења.
9.ОДРЕЂУЈЕ СЕ МЕРА ЗАШТИТЕ КОНКУРЕНЦИЈЕ привредном друштву С ДОО, Булевар...., Б, у облику обавезе плаћања новачног износа у висини ...% од укупног годишњег прихода оствареног у ... години, због тога што је закључило и извршило забрањени споразум, утврђен правноснажним решењем Комисије за заштиту конкуренције број ... од ... године.
10.НАЛАЖЕ СЕ привредном друштву С ДОО, Булевар...., Б, да изврши меру заштите конкуренције из става 9. диспозитива, уплатом новачног износа у висини од ... РСД (словима: ... динара) у корист буџета Републике Србије број ... модел ... – са позивом на број: двоцифрени контролни број по моделу ...- троцифрени број општине, града односно територије - број овог решења.
11.ОДРЕЂУЈЕ СЕ МЕРА ЗАШТИТЕ КОНКУРЕНЦИЈЕ привредном друштву ФС ДОО. Б, ..., у облику обавезе плаћања новчаног износа у висини ...% од укупног годишњег прихода оствареног у ... години, због тога што је закључило и извршило забрањени споразум, утврђен правоснажним решењем Комисије за заштиту конкуренције број ... од ... године.
12.НАЛАЖЕ СЕ привредном друштву ФС ДОО Б, ..., да изврши меру заштите конкуреније из става 11. диспозитива, уплатом новчаног износа у висини од ... РСД (словима: ... динара) у корист буџета Републике Србије број ... модел ...– троцифрени број општине, града, односно територије - број овог решења.
13.ОДРЕЂУЈЕ СЕ МЕРА ЗАШТИТЕ КОНКУРЕНЦИЈЕ привредном друштву В АД Х КЗПЛИДМР, ..., Београд, у облику обавезе плаћања новчаног износа у висини 1,8% од укупног годишњег прихода оствареног у ... години, због тога што је закључило и извршило забрањени споразум, утврђен правоснажним решењем Комисије за заштиту конкуренције број ... од ... године.
14.НАЛАЖЕ СЕ привредном друштву В АД, Х КЗПЛИДМР, ..., Б, да изврши меру заштите конкуренције из става 13. диспозитива, уплатом новчаног износа у висини од ... РСД (словима: динара) у корист буџета Републике Србије број ... модел ... – са позивом на број: двоцифрени контролни број по моделу ... – троцифрени број општине, града, односно територије – број овог решења.
15.ОДРЕЂУЈЕ СЕ МЕРА ЗАШТИТЕ КОНКУРЕНЦИЈЕ ПД В, АД ЗМСПЕИ В Б, ...., НБ, у облику обавезе плаћања новчаног износа у висини ... од укупног годишњег прихода оствареног у ... години, због тога што је закључило и извршило забрањени споразум, утврђен правоснажним решењем Комисије за заштиту конкуренције, број ... од ... године.
16.НАЛАЖЕ СЕ ПД В, АД ЗМСПЕИ В Б, ...., НБ,, да изврши меру заштите конкурецније из става 15. диспозитива, уплатом новчаног износа у висини од ... РСД (словима: ... динара) у корист буџета Републике Србије, број ... модел ... – са позивом на број: двоцифрени контроли број по моделу ...– троцифрени број општине, града односно територије - број овог решења.
17.ОДРЕЂУЈЕ СЕ МЕРА ЗАШТИТЕ КОНКУРНЦИЈЕ ПД Ф ДОО, Булевар..., Б, у облику обавезе плаћања новчаног износа у ивисини ...% од укупног годишњег прихода оствареног у ... години, због тога што је закључило и извршило забрањени споразум, утврђен правоснажним решењем Комисије за заштиту конкуренције број ... од ... године.
18.НАЛАЖЕ СЕ ПД Ф ДОО, Булевар..., Б, да изврши меру заштите конкуренције из става 17. диспозитива, уплатом новчаног износа у висини од ... РСД (словима: ... динара) у корист буџета Републике Србије број ... модел ... – са позивом на број: двоцифрени контролни број по моделу ... – троцифрени број општине, града односно територије - број овог решења.
19.ОДРЕЂУЈЕ СЕ МЕРА ЗАШТИТЕ КОНКУРЕНЦИЈЕ ПД ФФ ДОО, Б, , Б, у облику обавезе плаћања новчаног износа у висини ...% од укупног годишњег прихода оствареног у 2007. години, због тога што је закључило и извршило забрањени споразум, утврђен правоснажним решењем Комисије за заштиту конкуренције број од ... године.
20.НАЛАЖЕ СЕ ПД ФФ ДОО, Б, , Б, да изврши меру заштите конкуренције из става 19. диспозитива, уплатом новчаног износа у висини од .... РСД (словима: ... динара) у корист буџета Републике Србије број .... модел ...– са позивом на број: двоцифрени контролни број по моделу ... – троцифрени број општине, града односно територије - број овог решења.
21.ОДРЕЂУЈЕ СЕ МЕРА ЗАШТИТЕ КОНКУРЕНЦИЈЕ ПД Ј–Ф ДОО ПЗМСУИИЗ, ..., Б, у облику обавезе плаћања новчаног износа у висини ...% од укупног годишњег прихода оствареног у .. години, због тога што је закључило и извршило забрањени споразум, утврђен правоснажним решењем Комисије за заштиту конкуренције број ... од ... године.
22.НАЛАЖЕ СЕ ПД Ј–Ф ДОО ПЗМСУИИЗ, ..., Б, да изврши меру заштите конкуренције из става 21. диспозитива, уплатом новчаног износа у висини од ... РСД (словима: ... динара) у корист буџета Републике Србије број ... модел... – са позивом на број: двоцифрени контролни борј по моделу ... – троцифрени број општине, града односно територије - број овог решења.
23.ОДРЕЂУЈЕ СЕ МЕРА ЗАШТИТЕ КОНКУРЕНЦИЈЕ привредном друштву Унихемком д.о.о за производњу, промет и услуге, Војводе Степе 44, Нови Сад, у облику обавезе плаћања новчаног износа у висини ...% од укупног годишњег прихода оствареног у 2007. години, због тога што је закључило и извршило забрањени споразум, утврђен правоснажним решењем Комисије за заштиту конкуренције број 4/0-01-105/08-125 од 12.12.2008. године.
24.НАЛАЖЕ СЕ ПД У ДОО ЗППИУ , ..., НС, да изврши меру заштите конкуренције из става 23. диспозитива, уплатом новчаног износа у висини од ... РСД (словима: ... динара) у корист буџета Републике Србије број ... модел ... – са позивом на број: двоцифрени контролни број по моделу ... – троцифрени број општине, града односно територије - број овог решења.
25.УТВРЂУЈЕ СЕ РОК од четири (4) месеца за извршење обавезе из става 2, 4, 6, 8, 10, 12, 14, 16, 18, 20, 22. и 24. диспозитива, од пријема овог решења, под претњом принудног извршења.
26.ОБУСТАВЉА СЕ ПОСТУПАК одређивања обавезе плаћања мере заштите конкуренције против привредних друштава: ХФ АД, ФЛ И – у стечају, ..., И..., С... АД ЗМСИП Б – у стечају, ...., Б.д, В Х АД - у стечају, ..., Б, због тога што су закључили и извршили забрањени споразум, утврђен правоснажним решењем Комисије за заштиту конкуренције број ... од ... године.
27.ОДБИЈА СЕ ПРЕДЛОГ ПД ФФ Б, ..., Б, за извођење доказа вештачењем, као неоснован.
28.Ово решење се објављује у “Службеном гласнику Републике Србије” и на интернет страни Комисије за заштиту конкуренције.
У тужби тужиоца В АД ХК, која је у овом суду заведена под број 1 У.2553/12, тужилац истиче да је, у истој управној ствари, Прекршајни суд у Београду донео пресуду 36-ПР.бр.330464/10 од 25.03.2010. године, на основу које су ослобођена кривице правна лица обухваћена решењем Комисије за заштиту конкуренције бр... од .... године. Како је поменута пресуда Прекршајног суда у Београду постала правоснажна тужилац сматра да не постоји могућност да се у правоснажно окончаној управној ствари донесе нова одлука. Ради се о институту res iudikata, који у процесном смислу онемогућава окончање поступка и доношење мериторне одлуке у управној ствари која је претходно правоснажно окончана. Из тих разлога тужилац предлаже да суд тужбу уважи и поништи у целини оспорено решење Комисије за заштиту конкуренције.
У тужби тужиоца Ф ДОО ПЗПУИСТИЗ Б, која је у овом суду заведена под број 15 У.2591/12, тужилац истиче да је Прекршајни суд у Београду донео пресуду 36-ПР.бр.330464/10 од 25.03.2010. године, на основу које је ослобођен кривице тужилац у односу на прекршај који му је тужени орган ставио на терет. Како је поменута пресуда Прекршајног суда у Београду постала правоснажна тужилац сматра да не постоји могућност да се у правоснажно окончаној управној ствари донесе нова одлука. Ради се о институту res iudikata, који у процесном смислу онемогућава окончање поступка и доношење мериторне одлуке у управној ствари која је претходно правоснажно окончана. Истичу да је тужени орган покренуо нови поступак у намери изрицања казне тужиоцу за дело за које је он већ правоснажно ослобођен кривице и то ретроактивном применом новог Закона о заштити конкуренције иако је ретроактивна примена овог закона забрањена самом одредбом тог закона као и Устава Републике Србије. Тужени орган је неспорно прекршио Устав (одредба чл. 34. став 4.) и изричиту законску одредбу о забрањеној ретроактивној примени Закона о заштити конкуренције што побијано решење чини апсолутно ништавим, односно што представља разлог да се огласи ништавим по службеној дужности сагласно члану 41. став 2. Закона о управним споровима. Наводи да је тужени орган повредио и правила међународног права – стандарда Европског суда за људска права који представљају и део домаћег законодавства у делу повреде начела ne bis in idem. Даље истиче да је тужени орган иако је ванправно и ретроактивно дао себи за право да примењује нови Закон о заштити конкуренције, доследном применом истог морао да констатује и уважи чињеницу наступања застарелости изрицања и наплате мере, сагласно члану 68. став 3. Закона о заштити конкуренције. Даље наводе да се побијано решење не може правно ваљано испитати јер је донето без навођења било каквих разлога, нити су наведени разлози о одлучним чињеницама. Такође, оспорено решење је донето без извођења било каквих доказа, иако је тужилац предлагао извођење доказа вештачењем. У свом изјашњењу тужилац је изнео бројне приговоре о којима се тужени орган уопште није изјашњавао, нити је дао разлоге, иако је на то обавезан законским одредбама. Сматра да је у овако сложеној управној ствари тужени орган био дужан да спроведе посебан испитни поступак (члан 132. Закона о општем управном поступку), а тиме је повредио и право тужиоца на правично суђење. У том смислу тужени орган није образложио зашто није узео релевантан приход као основ за утврђивање мере заштите конкуренције, погрешно је применио формулу за одређивање ове мере и неправедно је казнио тужиоца у односу на друге учеснике у наводно забрањеном споразуму. Погрешно утврђено чињенично стање везано је и за констатацију туженог органа да је тржиште лекова у Србији либерализовано. Пропустио је да утврди да поред конкуренције ценама постоји и други облик конкуренције који не зависи од цена (квалитет лекова, референтна листа, рокови плаћања и сл.). Такође, тужени орган је погрешно претпоставио, а ничим није доказао постојање штетних последица у предметном случају. Тужилац побија у целини оспорено решење у тач. 11., 12. и 25. као незаконито и предлаже да суд одржи јавну расправу и донесе пресуду којом се оглашава ништавим оспорено решење у тач. 11., 12. и 25. или да тужбу уважи и поништи оспорено решење, у тач. 11., 12. и 25. и обустави поступак утврђивања мере заштите конкуренције или да тужбу уважи и преиначи оспорено решење у тач. 11., 12. и 25. тако што ће тужиоци одредити меру заштите конкуренције применом закона и подзаконских аката, у одговарајућем проценту релевантног прихода тужиоца оствареног у .... години, имајући у виду све олакшавајуће околности и сврху кажњавања и или донесе пресуду којом се тужба уважава и поништава оспорно решење у тач. 11., 12. и 25. и предмет враћа на поновни поступак, с тим што се по свим предлозима обавезује тужени орган да тужиоцу накнади све настале трошкове управног спора.
У тужби ФФ ДОО Б, која је у овом суду заведена под бројем 17 У.2593/12 тужилац наводи да оспореним решењем није уопште и није правилно примењен Устав РС, закон, други пропис и општи акт, односно решење је донето у супротности са Уставом, другим прописима и општим актима; у поступку доношења оспореног решења није поступљено по правилима поступка; чињенично стање на основу кога је донето решење је непотпуно и нетачно утврђено, а из тако неправилно и непотпуно утврђених чињеница изведен је неправилан закључак у погледу чињеничног стања; решење у делу о износу управне мере заштите конкуренције није донето у складу са циљем с којим је дато овлашћење туженом органу да одлучи о висини управне мере. Прецизира да је оспорено решење донето супротно чл. 34. и чл. 197. Устава РС. Посебно истиче да је Прекршајни суд у Београду пресудом 36-Пр.бр.330464/10 од 25.03.2010. године ослободио тужиоца од кривице због наводне повреде конкуренције утврђене решењем о повреди. На ово решење Прекршајног суда ни тужилац, а према сазнањима, ни тужени није уложио жалбу, чиме је то решење постало правоснажно, због чега сходно чл. 34. Устава РС, против тужиоца није могао бити покренут поступак изрицања мере која је по свом карактеру казнена, нити је таква мера могла бити изречена. То значи да пресуда Прекршајног суда у Београду, као правоснажна мериторна одлука о појединачном случају, својим обавезујућим erga omnes дејством не дозвољава поновно одлучивање о казненој одговорности истог лица за исто дело. Истичу и повреду одредбе члана 74. Закона о заштити конкуренције која се односи на забрану ретроактивности на поступке који су започети до дана почетка примене новог Закона, односно на поступке који су у току примењују се прописи по којима су започети. Указују да тужени није правилно применио ни процесне одредбе Закона о заштити конкуренције, односно и стари и нови закон предвиђају да се поступак покреће и да се поступком управља закључком. Уместо закључком тужени је поступак изрицањем управне мере покренуо обавештењем, а предлог странака за извођење доказа вештачењем је одбио решењем. Поступање супротно правилима поступка и пропуст туженог органа да одржи усмену расправу јер то што је Комисија одржала усмену расправу у поступку утврђивања постојања саме повреде није било довољно да се у потпуности утврде све релевантне оконости за утврђивање елемената, посебно олакшавајућих и отежавајућих за изрицање мере заштите конкуренције, а што представља повреду одредбе члана 38. став 2. Закона о заштити конкуренције. По ставу тужиоца дошло је и до битне повреде правила поступка услед промене састава Комисије која је покренула и водила поступак и Комисије која је донела одлуку којом се изриче мера заштите конкуренције. Истичу и повреду због одбијања предлога за вештачењем јер је утврђивање и оцена ефеката који су створили учесници у поступку есенцијална за решавање ове ствари, а притом и стручна лица у оквиру Комисије не поседују неопходно уско-стручно знање из области фармације и економије како би се правилно утврдиле чињенице и применио закон, други пропис и општи акт. Истичу и да образложење решења садржи нетачне наводе да је противречно и непотпуно. Даље решење Комисије није у складу са Уредбом о висини мере заштите конкуренције, као и смерницама за примену Уредбе које је тужени усвојио дана ... године, а ретроактивно их примењује на повреде конкуренције које су утврђене ... године. Поставили су и захтев за преиначење оспореног решења у делу који се односи на новчани износ мере заштите конкуренције у складу са чланом 72. став 3. Закона о заштити конкуренције, и да у том смислу суд смањи износ мере заштите конкуренције, тј. утврди да није код тужиоца постојала намера да изврши повреду конкуренције, односно да утврди да је повреда била незнатна или да није била већег обима. Предлажу да суд тужбу усвоји, поништи оспорено решење у целини и обавеже туженог да накнади трошкове у року од 8 дана од дана пријема ове пресуде.
У тужби, и допуни тужбе ЈФ ДОО Б која је у овом суду заведена под бројем 23 У.бр.2594/12, тужилац оспорава да у решењу Комисије за заштиту конкуренције од ... године није правилно примењен закон, други пропис или општи акт, да у доношењу решења није поступљено по правилима поступка, да чињенично стање није правилно утврђено, па самим тим је изведен неправилан закључак у погледу чињеничног стања. Наводи да је Комисија Обавештењем са позивом на изјашњење бро ј... позивајући се на чл. 114. ст. 1. и чл. 115. Закона о општем управном поступку покренула поступак по службеној дужности ради изрицања мере заштите конкуренције. Наведеним поступањем Комисија је прекршила одредбу члана 38. став 3. Закона о заштити конкуренције, јер се истом предвиђа да је саставни део решења којим је утврђена повреда конкуренције и одлука Комисије о мери заштите конкуренције. Тужена примењује дуални правни режим, па примењујући одредбе ранијег и садашњег Закона о заштити конкуренције ствара неодрживи правни оквир у коме грубо кршећи и одредбе старог и новог закона изриче меру заштите конкуренције. Комисија је поступила и супротно члану 35. став 3. важећег Закона која предвиђа да се поступак покреће закључком, а наведену форму обавештења не познају ни Закон о заштити конкуренције ни Закон о управном поступку. Повређена је и одредба чл. 133. ст. 2. и 3. Закона о општем управном поступку јер тужиоцу није била дата могућност да се изјасни на чињенице које могу бити од утицаја на решење ове управне ствари, а што је изричито предвиђено чланом 38. став 2. важећег Закона. Даље наводе да су повређене и одредбе које се односе на рок застарелости за одређивање, односно наплате мере заштите конкуренције, односно апсолутно је немогуће меру одредити и наплатити протеком рока од 3 године од дана извршења радње. У погледу изречене мере тужилац наводи да су смернице за примену Уредбе за одређивање износа који се плаћа на основу мере заштите конкуренције и процесног пенала у супротности са Смерницама Европске комисије за заштиту конкуренције. Наиме, Споразумом о стабилизацији и придруживању, Србија је на основу члана 73. овог Споразума преузела обавезу да приликом одлучивања у поступку пред Комисијом за заштиту конкуренције мора применити критеријуме који проистичу из примене правила конкуренције који се примењују у ЕУ, праксу институција ЕУ, као и пресуде Међународног суда правде. Указују и на тврдњу тужене (страна 30 оспореног решења), како је без посебне квантификације последица јасно да су настале штетне последице по буџет РС апсолутно произвољно дата и непоткрепљена доказима, уз детаљно навођење методологије која је морала бити примењена приликом изрицања мере заштите конкуренције, односно нису на правилан начин цењене олакшавајуће околности да је тужилац престао са радњама које представљају повреду одмах након доношења решења, као и да је само трајање радње било лимитирано на период од мање од годину дана. Ова околност као олакшавајућа предвиђена је и наведеним Смерницама Европске комисије о начину утврђивања новчаних казни (“Службени лист ЕУ” бр.2006/Ц 2010/02). Предлажу да суд поништи оспорено решење у целини или у делу у коме је оспореним решењем одлучено у односу на тужиоца.
У тужби тужиоца В АД Б, која је у овом суду заведена под 19 У.2595/12, оспорава се исто решење Комисије за заштиту конкуренције од ... године, којим су повређена основна права тужиоца, као и право потрошача на тржишту Републике Србије гарантована Европском конвенцијом о заштити људских права и основних слобода и Уставом РС. Тужилац се позива на одредбу члана 6. Европске конвенције о заштити људских права и основних слобода, којом је гарантовано право на правичну јавну расправу у разумном року. Истиче приговор пресуђене ствари јер Комисија започела и окончала своје поступање у овој правној ствари по раније важећем Закону о заштити конкуренције (“Службени гласник РС” бр.79/2005), да би након окончања поступка, под новим деловодним бројем и по новом закону (“Службени гласник РС”, бр.51/09), поново покренула управни поступак, и то против истих лица, по истом чињеничном и правном основу, па је на тај начин Комисија поступала противно принципу ne bis in idem. Даље истиче приговор застарелости из разлога што је протекао рок од 3 године од извршења последње радње која се везује за дан доношења решења Комисије за заштиту конкуренције .... године, а којим је утврђена повреда заштите конкуренције, те како је ... године наступио апсолутни рок застарелости за поступање надлежног органа у управном поступку, који је своје ново, незаконито и ништаво решење донео дана ... године, под новим бројем, предлаже да Управни суд одлучи о овом приговору као претходном питању. Даље наводи да је након доношења решења Комисије од ... године ова Комисија иницирала покретање прекршајног поступка својим захтевом ... од ... године, којим је предложила да судија за прекршаје означена лица у захтеву огласи одговорним по закону. Прекршајни суд у Београду у предмету 36 П.бр.330464/10 од 25.03.2010. године донео је пресуду којом је мериторно одлучио и ослободио кривице сва лица против којих је Комсија поднела захтев за спровођење прекршајног поступка. Наведена пресуда Прекршајног суда постала је правоснажна и извршна, пошто се Комисија није на исту жалила. Због тога основано тужилац истиче приговор res iudicata, јер након правоснажности пресуде Прекршајног суда није дозвољена ретроактивна примена новог Закона о заштити конкуренције. Указује да је Комисија за заштиту конкуренције учинила повреду правила управног поступка везану за одредбу члана 69. ЗУП-а, јер у списима предмета нема доказа да је сачинила записник, нити је својим решењем то констатовала. Тужилац наводи да је Комисија погрешно и нетачно утврдила чињенично стање приликом одређивања мере, односно одређене параметре је нетачно утврдила, а притом није узела у обзир олакшавајуће околности које иду у корист тужиоца, због чега је чињенично стање нетачно и непотпуно утврђено. Конкретно, Комисија је погрешно утврдила да је тржиште лекова у Србији либерализовано, међутим тужилац је инсистирао о томе да у Србији постоји строга тростепена регулација цена лекова, што тужена није хтела да прихвати. Ради илустрације износи и чињеницу да је остало нејасно, по ком приципу је за произвођача лекова утврђена висина мере од ...% од укупног годишњег прихода, а по ком приципу је утврђена висина мере од ...% за веледрогеристе, јер упоредно посматрано између ове две вредности је мала разлика ако се узима у обзир да су произвођачи имали већу одговорност на тржишту због вертикалних споразума, у односу на веледрогеристе. Предлаже да се тужба тужиоца уважи и поништи оспорено решење у тач. 15. 16., и 25., односно да се оспорено решење огласи ништавим.
У тужби тужиоца Ф ДОО Б, која је суду заведена под бројем 20 У.2596/12, тужилац истиче да су доношењем оспореног решења повређена универзална права и уставна начела и угрожена права корисника здравствене заштите у РС. Посебно истиче да су решењем Комисије за заштиту конкуренције ... од ... године утврђене повреде заштите конкуренције у смислу члана 7. Закона, а у смислу постојања забрањених вертикалних и хоризонталних споразума, па се овај датум доношења решења (... године) има сматрати као почетак рока застарелости од 3 године рачунајући од дана изврешења последње радње која се везује за дан доношења решења Комисије. Даље наводи да је Комисија својим захтевом од ... године иницирала покретање прекршајног поступка који је резултирао доношењем пресуде 36 П.бр.330464/10 од 25.03.2010. године, којом је Прекршајни суд у Београду мериторно одлучио и ослободио кривице сва лица против којих је поднет захтев за спровођење прекршајног поступка. Указује да је оспорено решење незаконито јер је противно принципу ne bis in idem и уводи ретроактивну примену закона која је изричито забрањена чланом 197. Устава РС. Тужилац истиче у складу са чл. 24. ст.1 тач. 1. Закона о управним споровима да Комисија није уопште применила закон, због чега је правни акт ништав, у складу са чл. 257. ст. 1. тач. 1. ЗУП-а, јер је у питању правна ствар о којој се више уопште не може решавати ни у управном поступку, па сходно томе предлаже да суд решење огласи ништавим у складу са одредбом чл. 42. ст. 1. и 3. ЗУС-а. Тужилац истиче да је Комисија, поред погрешне примене закона, погрешно применила и други пропис (Смернице Комисије), погрешно их тумачећи приликом одмеравања висине новчане мере. Притом указује да према новим Смерницама из ... године постоји правна празнина шта је полазна основа коју је Комисија произвољно попунила стављањем ...% укупног прихода као полазну основу за одређивање казне, а не износ мањи од тога. Даље наводи да је утврђивање ...% од укупног прихода за висину мере заштите конкуренције законито као облик исказивања мере, али је потпуно незаконито као метод одређивања висине мере, јер укупан приход није законски основ за одређивање висине казне. Укупан приход само одређују границу коју висина мере заштита конкуренције не сме да пређе. Истиче и битне повреде правила управног поступка у вези са одредбом чл. 69. ЗУП-а. Тужилац наводи да је Комисија погрешно и нетачно утврдила чињенично стање приликом одређивања мере, односно одређене параметре је нетачно утврдила, а притом није узела у обзир олакшавајуће околности које иду у корист тужиоца, због чега је чињенично стање нетачно и непотпуно утврђено. Конкретно, Комисија је погрешно утврдила да је тржиште лекова у Србији либерализовано и да је због тога предметна повреда конкуренције морала да има штетне последице и без посебне оцене висине штете. Посебно истиче да судска пракса у ЕУ потврђује да је потребно тржиште лекова посебно разматрати и да није могуће да се упоређује са тржиштима других роба на којима не постоји административна контрола цена. Предлаже да суд донесе одлуку у пуној јурисдикцији тако што ће поништити оспорно решење као незаконито, или тужбу тужиоца у тач. 17., 18. и 25. уважити и поништити оспорено решење, односно огласити оспорено решење ништавим.
У тужби тужилаца Х АД, В и Г АД, Б, која је у овом суду заведена под бројем III-3 У.2653/12, тужиоци наводе да подносе тужбу због непоступања Комисије по правилима поступка код доношења оспореног акта. Истичу да иницијални акт којим је Комисија покренула управни поступак је Обавештење са позивом на изјашњење број од .... године. Предметним управним актом – обавештењем тужени је фактички донео одлуку да према тужиоцима настави раније започети управни поступак одређивањем санкције – управне мере, иако је одређивање санкције према тужиоцима било окончано по одредбама претходног закона који је важио у моменту доношења одлуке Прекршајног суда, и то тако што је донета ослобођајућа пресуда у односу на тужиоце која је постала правоснажна дана 10.06.2010. године, а коју је пресуду примио и сам тужени. Тужиоци посебно указују да је поред кршења одредаба Закона о општем управном поступку и Закона о заштити конкуренције, право странака у управном поступку гарантовано на општи начин резолуцијом број (77) 31 Савета Европе о заштити појединаца у односу на акте органа управе, усвојеној од стране Комитета министара на 275 седници одржаној 28.09.1997. године. Начела установљена овом резолуцијом су садржана у позитивним прописима Републике Србије и примењују се на заштиту свих лица било “физичких или правних у управним поступцима у вези са било којом појединачном мером или одлуком које се доносе приликом вршења власти а који су такве природе да непосредно погађају њихова права, слободе и интересе”. У конкретном управном поступку Комисија је поступала на потпуно супротан начин иако су тужиоци поднеском од ... године у смислу члана 133. став 3. ЗУП-а тражили да се изјасне о свим околностима и чињеницама које су изнете у испитном поступку као и да учествују у извођењу доказа и упознају се са резултатом извођења доказа. Указују да су правни ставови Комисије дати у образложењу оспореног решења супротни основном принципу и начелу у казненом праву, а које значи да нико не може бити кажњен за неко понашање, односно да према њему не може бити примењена кривична санкција, ако пре него што га је предузео - то понашање није било предвиђено као кажњиво и ако за такво понашање није била законом прописана санкција. У току трајања управног поступка пред Комисијом тужиоци су ... године предложили Комисији да обустави управни поступак са разлога наведених у истом поднеску, али се о овом предлогу Комисија није изјаснила, већ је дана ... године донела оспорено решење. Указују и на застарелост, односно да су радње које су биле предмет управног поступка биле предузимане у временском пероду од ... године до ... године, те да је фактички од ... године почео да тече рок од три године за одређивање и наплату мере заштите конкуренције прописан чланом 68. став 3. Закона о заштити конкуренције. Имајући у виду ову одредбу Закона по наводу тужилаца Комисија је поступак за изрицање мере могла водити и морала окончати закључно са ... године, а тиме што је одлуку донела ... године очигледно је да је поступала изван законског оквира од три године, због чега је таква одлука незаконита, односно ништава у смислу члана 24. став 1. тачка 1. ЗУС-а. Предлажу да суд одлучи доношењем пресуде у спору пуне јурисдикције, односно одлуку донесе након одржане јавне расправе у смислу члана 34. ст. 1. ЗУС-а, тако што ће I тужбу уважити и поништити решење Комисије за заштиту конкуренције, II обуставити управни поступак пред Комисијом покренут обавештењем о поступку изрицања управне мере број ... од ... године, III да ова пресуда у свему замењује оспорени акт Комисије, IV и обавезује се тужени да тужиоцима плати све трошкове овог спора у року од 8 дана од дана достављања пресуде, под претњом принудног изврешења.
У тужби тужиоца З-А АД, Л која је у овом суду заведена под бројем II-4 У.2877/12, тужилац истиче да је тужени повредио Закон о заштити конкуренције на његову штету и то чл. 6. ст. 3., чл. 7. и чл. 68.. Истиче да је правоснажним решењем Комисије од ... године, дакле у време важења ранијег Закона о заштити конкуренције и то тачком VII, VIII и IX утврђено да су Уговори о продаји за ... годину који је закључио тужилац, а описани у тачки VII решења акти који за циљ и последицу имају битно спречавање, ограничавање или нарушавање конкуренције на релевантном тржишту велепродаје лекова на територији РС. Имајући у виду да је пресудом П.бр.33464/10 од 25.03.2010. године Прекршајног суда у Београду тужилац ослобођен кривице и то из разлога што је у прекршајном поступку дошло до промене одредаба Закона о заштити конкуренције, тј. дана 01.11.2009. године престао је да важи ранији пропис, а по сада важећем закону за радњу за коју се тужилац терети искључује се кажњавање за прекршај и прописује као санкција управна мера – мера заштите конкуренције коју по решењу доноси Комисија, па како је одредбом чл. 6. Закона о прекршајима регулисано временско важење прописа на тужиоца треба применити пропис који је важио у време извршења прекршаја, односно ако је пропис мењан, пропис који је најблажи по тужиоца. Комисија супротно свим законским прописма прави својеврсну компилацију између ранијег и важећег закона, па пошто претходни закон не предвиђа меру заштите, Комисија ову меру као посебну, изван решења којим се утврђује мера повреде конкуренције дакле, супротно чл. 68. Закона о заштити конкуренције, изриче у оспореном решењу. Истиче и приговор застарелости, односно сматра да је неприхватљив став Комисије да застару рачуна од почетка примене важећег закона, посебно имајући у виду да у конкретном случају последњи дан повреде наступа ... године, па застара наступа ... године. Такође, Комисија није могла да покрене посебан поступак изрицања управне мере тражењем изјашњења од тужиоца, а како је то учинила Комисија обавештењем од ... године, а повреда конкуренције утврђена је правоснажним решењем од ... године и на овај начин неовлашћено и мимо закона раздвојила поступак повреде конкуренције од поступка одређивања мере заштите, јер се то не може по важећем закону, а по коме Комисија рачуна рок застарелости. Истиче да је решење донето уз битну повреду одредаба Закона о општем управном поступку, не давањем образложења које је везано за одређивање према тужиоцу мере заштите конкуренције од ...% од годишњег прихода. Предлаже да суд тужбу уважи и поништи оспорено решење у тачки 5. и 6., или пони
