Саопштење поводом предмета усклађивања војних пензија

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
УПРАВНИ СУД
број: службено
Београд, 18.03.2013.године

Поводом натписа у средствима јавног информисања везаних за кривичну пријаву поднету од стране председника Удружења војних пензионера Србије против вршиоца функције председника Управног суда и поступања Управног суда по тужбама војних пензионера ради усклађивања војних пензија од 11.06%, Управни суд

С А О П Ш Т А В А

 
За кривичну пријаву поднету од стране Удружења војних пензионера Србије, односно његовог председника Љубомира Драгањца, упознати смо из средстава јавног информисања и сматрамо да ради заштите својих права војни пензионери, уколико сматрају да су оштећени, могу да се служе свим правним средствима па и подношењем кривичне пријаве.

 

Тврдње Удружења војних пензионера да је вршилац функције председника Управног суда дала писани налог судијама “да не журе са новим суђењима”, нису основане јер такав писани налог од стране вршиоца функције председника Управног суда није дат, већ је појединачним налозима захтевала од судија хитно поступање по предметима усклађивања војних пензија имајући у виду обавезност одлука Уставног суда, у складу са законском обавезом. Једини писмени налог који је вршилац функције председника Управног суда донела јесу Програми решавања старих предмета за 2012 и 2013. годину а којим програмима се утврђује приоритетно поступање у ткз. старим предметима и предметима који се по закону сматају хитним.

 

Проблем који је довео до тога да су року од 60 дана, како је то Уставни суд наложио, не понови поступак је настао због тога што судије Управног суда нису имале јединствен став по питању понављања поступка код постојања правноснажних пресуда овога суда којима је одлучено у предметима усклађивања војних пензија.

 

Због тога је од достављања одлуке Уставног суда јуна 2012. године до данас одржано више Седница Одељења судске праксе и Седнице свих судија, о чему постоје верификовани записници, ради усаглашавања судске праксе како да се поступи по одлуци Уставног суда, с обзиром да Закон о управним споровима, као процесни закон који се примењује приликом доношења одлука Управног суда, не предвиђа могућност понављања поступка у одлучивању по тужбама о којима је Управни суд већ одлучио правноснажним пресудама.

 

У извршењу одлуке Уставног суда донета је само једна одлука која у складу са Судским пословником није отправљена од стране Одељења судске праксе Управног суда управо због непостојања јединственог става свих судија овога суда.

 

О насталом проблему неуједначене судске праксе обавештен је Врховни касациони суд и Министарство правде и државне управе на заједничком састанку у марту месецу 2013. године, којом приликом су упознати са проблемима судова за поступање по одлукама Уставног суда код постојања правноснажно пресуђене ствари по истој тужби. Овом састанку присуствовао је руководилац Одељења судсе праксе овога суда као и  руководилац Одељења судсе праксе Врховног касационог суда.

 

О овом проблему Министарство правде и државне управе је обавештено од стране вршиоца функције председника Управног суда и у одговорима на бројне притужбе због “одуговлачења” у поступку по пресудама Уставног суда.

 

Имајући у виду наведено не могу се прихватити тврдње да су због поступања вршиоца функције председника Управног суда, као што је то описано у кривичној пријави, војни пензионери осујећени у остваривању својих права, посебно ако се има у виду да су судије независне у свом раду. Према Етичком кодексу судија је слободан у заступању свог схватања, утврђивању чињеница и примени права у свему о чему одлучује, и није дужан да икоме, па ни другим судијама и председнику суда, објашњава своја правна схватања и утврђено чињенично стање, изузев у образложењу одлуке или кад то закон посебно налаже.

 

Самим тим, вршилац функције председника Управног суда није могао да изврши никакав спољни утицај на доношење или недоношење одређених одлука, а према Судском пословнику прописано је да уколико има више предмета са истом правном и чињеничном основном не могу се донети одлуке док се судије не усагласе око једнаког поступања. На ову обавезу је Управном суду више пута и указивано из Врховног касационог суда, с обзиром да неједнако поступање представља разлог за подношење жалбе Уставном суду.

Управни суд