Saopštenje povodom predmeta usklađivanja vojnih penzija

REPUBLIKA SRBIJA
UPRAVNI SUD
broj: službeno
Beograd, 18.03.2013.godine

Povodom natpisa u sredstvima javnog informisanja vezanih za krivičnu prijavu podnetu od strane predsednika Udruženja vojnih penzionera Srbije protiv vršioca funkcije predsednika Upravnog suda i postupanja Upravnog suda po tužbama vojnih penzionera radi usklađivanja vojnih penzija od 11.06%, Upravni sud

S A O P Š T A V A

 
Za krivičnu prijavu podnetu od strane Udruženja vojnih penzionera Srbije, odnosno njegovog predsednika LJubomira Draganjca, upoznati smo iz sredstava javnog informisanja i smatramo da radi zaštite svojih prava vojni penzioneri, ukoliko smatraju da su oštećeni, mogu da se služe svim pravnim sredstvima pa i podnošenjem krivične prijave.

 

Tvrdnje Udruženja vojnih penzionera da je vršilac funkcije predsednika Upravnog suda dala pisani nalog sudijama “da ne žure sa novim suđenjima”, nisu osnovane jer takav pisani nalog od strane vršioca funkcije predsednika Upravnog suda nije dat, već je pojedinačnim nalozima zahtevala od sudija hitno postupanje po predmetima usklađivanja vojnih penzija imajući u vidu obaveznost odluka Ustavnog suda, u skladu sa zakonskom obavezom. Jedini pismeni nalog koji je vršilac funkcije predsednika Upravnog suda donela jesu Programi rešavanja starih predmeta za 2012 i 2013. godinu a kojim programima se utvrđuje prioritetno postupanje u tkz. starim predmetima i predmetima koji se po zakonu smataju hitnim.

 

Problem koji je doveo do toga da su roku od 60 dana, kako je to Ustavni sud naložio, ne ponovi postupak je nastao zbog toga što sudije Upravnog suda nisu imale jedinstven stav po pitanju ponavljanja postupka kod postojanja pravnosnažnih presuda ovoga suda kojima je odlučeno u predmetima usklađivanja vojnih penzija.

 

Zbog toga je od dostavljanja odluke Ustavnog suda juna 2012. godine do danas održano više Sednica Odeljenja sudske prakse i Sednice svih sudija, o čemu postoje verifikovani zapisnici, radi usaglašavanja sudske prakse kako da se postupi po odluci Ustavnog suda, s obzirom da Zakon o upravnim sporovima, kao procesni zakon koji se primenjuje prilikom donošenja odluka Upravnog suda, ne predviđa mogućnost ponavljanja postupka u odlučivanju po tužbama o kojima je Upravni sud već odlučio pravnosnažnim presudama.

 

U izvršenju odluke Ustavnog suda doneta je samo jedna odluka koja u skladu sa Sudskim poslovnikom nije otpravljena od strane Odeljenja sudske prakse Upravnog suda upravo zbog nepostojanja jedinstvenog stava svih sudija ovoga suda.

 

O nastalom problemu neujednačene sudske prakse obavešten je Vrhovni kasacioni sud i Ministarstvo pravde i državne uprave na zajedničkom sastanku u martu mesecu 2013. godine, kojom prilikom su upoznati sa problemima sudova za postupanje po odlukama Ustavnog suda kod postojanja pravnosnažno presuđene stvari po istoj tužbi. Ovom sastanku prisustvovao je rukovodilac Odeljenja sudse prakse ovoga suda kao i  rukovodilac Odeljenja sudse prakse Vrhovnog kasacionog suda.

 

O ovom problemu Ministarstvo pravde i državne uprave je obavešteno od strane vršioca funkcije predsednika Upravnog suda i u odgovorima na brojne pritužbe zbog “odugovlačenja” u postupku po presudama Ustavnog suda.

 

Imajući u vidu navedeno ne mogu se prihvatiti tvrdnje da su zbog postupanja vršioca funkcije predsednika Upravnog suda, kao što je to opisano u krivičnoj prijavi, vojni penzioneri osujećeni u ostvarivanju svojih prava, posebno ako se ima u vidu da su sudije nezavisne u svom radu. Prema Etičkom kodeksu sudija je slobodan u zastupanju svog shvatanja, utvrđivanju činjenica i primeni prava u svemu o čemu odlučuje, i nije dužan da ikome, pa ni drugim sudijama i predsedniku suda, objašnjava svoja pravna shvatanja i utvrđeno činjenično stanje, izuzev u obrazloženju odluke ili kad to zakon posebno nalaže.

 

Samim tim, vršilac funkcije predsednika Upravnog suda nije mogao da izvrši nikakav spoljni uticaj na donošenje ili nedonošenje određenih odluka, a prema Sudskom poslovniku propisano je da ukoliko ima više predmeta sa istom pravnom i činjeničnom osnovnom ne mogu se doneti odluke dok se sudije ne usaglase oko jednakog postupanja. Na ovu obavezu je Upravnom sudu više puta i ukazivano iz Vrhovnog kasacionog suda, s obzirom da nejednako postupanje predstavlja razlog za podnošenje žalbe Ustavnom sudu.

Upravni sud