Регионална Конференција на тему „Утицај реформских процеса на ефикасност заштите у управном спору“ одржана је 7. новембра 2025. године у Београду. Учесници Конференције судије управних судова из Хрватске, Словеније, Црне Горе, Северне Македоније, Србије и представници академске заједнице из земаља у региону разменили су искуства о упоредно правним питањима и ефектима реформских процеса на организацију, надлежност и нормативни оквир у управном спору у земљама региона.
Уводним говорима присутнима су се обратили: председник Управног суда, судија Радојка Маринковић, Њ.Е. Марцел Пешко, шеф Мисије ОЕБС-а у Србији, Даниела Функе, директорка немачке организације за међународну сарадњу (ГИЗ-а) за Србију, Јелена Ивановић, судија Врховног суда Републике Србије, проф. др Јелена Вучковић, члан Високог савета судства и министар правде Ненад Вујић.
- Регионалну Конференцију отворила је судија РАДОЈКА МАРИНКОВИЋ, председник Управног суда. У уводном говору је указала да:
„У времену убрзаних друштвених промена реформе јавне управе и правосуђа кључни су стубови сваке демократске трансформације. Циљ реформи није само усклађивање са европским стандардима, већ и стварање система који ће грађанима омогућити брзу, праведну и делотворну заштиту пред државом и њеним органима. Управо управни спор представља темељни механизам контроле законитости рада јавне управе. Он је мост између грађана и институција, гарант да одлуке јавне власти неће остати изван правне провере. Зато свака реформа било да се односи на измене процесних правила, организацију управних судова, дигитализацију поступака или јачање професионалних капацитета судија директно утиче на ефикасност, доступност и квалитет судске заштите“.
Искуства из праксе показују да реформски процеси, икао нужни, често наилазе на препреку – од неостатка ресурса преко нормативних нејасноћа до отпора променама у институционалној култури. Зато је данашња конференција драгоцена прилика да у међусобном дијалогу у управносудским системима у региону заснованим на заједничкој правној традицији анализирамо постигнуто у ефикасности судске заштите у управном спору и утицају реформских процеса на њено унапређење, препознамо слабости и разменом искуства уочимо решења која ће управни спор учинити не само ефикасним, већ и истински праведним инструментом заштите права грађана и допринети јачању поверења јавности у управно судство“
- Његова екселенција МАРЦЕЛ ПЕШКО, шеф ОЕБС-а у Србији, изјавио је:
“Квалитет управног одлучивања дефинише институционални кредибилитет, док брзина доношења одлука и њихова јасноћа јачају поверење грађана у правосуђе. Кључно је да се обезбеде ефикасност и доступност, као и да се осигура судска независност у потпуности – начела која су основ и темељ рада Оебс-а у области владавине права “.
- ДАНИЕЛА ФУНКЕ, директорка немачке организације за међународну сарадњу (ГИЗ-а) за Србију, истакла је:
„Током протеклих 25 година, Немачка и Србија су изградиле снажно партнерство утемељено на заједничким вредностима и заједничкој европској будуцћности. Кроз развојну сарадњу, заједно смо радили на побољшању свакодневног живота — јачањем јавних услуга, подржавањем образовања и запошљавања, неговањем доброг управљања и убрзавањем зелене и дигиталне транзиције.
Немачка развојна сарадња подржава Управни суд у Србији да побољша своју ефикасност и ефективност, те да обезбеди приступ правди за све њене грађане, посебно из разлога што статистички извештаји Врховног суда и извештаји о напретку Србије на путу ка ЕУ, указују на то да је Управни суд најоптерећенији суд у земљи према броју нерешених предмета.
Ова конференција је јединствена прилика за размену искустава и подстицање регионалне сарадње међу земаља које деле сличну правну традицију, не само да би се учесници упознали са примерима најбоље праксе, већ да укаже на изазове и нежељене последице са којима су се други суочили.
Јачањем капацитета Управног суда и унапређењем транспарентности рада, повећаће се општа правна сигурност и поверење грађана, не само у рад Суда као институције, већ и у јавну управу Републике Србије у целости“.
- судија ЈЕЛЕНА ИВАНОВИЋ, испред Врховног суда Републике Србије је истакла да:
„Функционисање Управног суда је, у периоду од оснивања до данас, указало на неопходност спровођења реформских процеса како у питањима уређења управног судства тако и предстојећих измена Закона о управним споровима и Закона о општем управном поступку, због чега је од изузетног значаја одржавање регионалних и међународних конференција на тему предности и недостатака управносудских система земаља учесница као и утицаја реформских процеса на ефикасност заштите у управном спору“.
- проф. др ЈЕЛЕНА ВУЧКОВИЋ, је испред Високог савета судства у уводном обраћању указала је да су:
„Реформски процеси у области правосуђа и ефикасности судске заштите у управном спору у Србији од кључног значаја за јачање владавине права и поверења грађана у институције. Високи савет судства има централну улогу у обезбеђивању независности, одговорности и ефикасности судске власти. Његова делатност у избору, оцењивању и стручном усавршавању судија директно утиче на квалитет судског одлучивања и ефикасност заштите права грађана у управним споровима.
Разматрање увођења жалбе као редовног правног лека у управном спору доприноси расправи у правцу унапређења веће правне сигурности, уједначавању судске праксе и
јачању поверења у судску заштиту. Иако постоји ризик од продужења поступка, квалитет и правичност одлука морају бити приоритет у оцени суштинске ефикасности.
Закључила је да „реформе у правосуђу представљају континуиран процес, а не завршену етапу, те да само независно, стручно и одговорно правосуђе може обезбедити грађанима правовремену и делотворну заштиту њихових права“.
- Министар правде Републике Србије, господин НЕНАД ВУЈИЋ је указао да:
„Влада Републике Србије је у својим стратешким документима јасно определила за даље унапређење управног судства, односно за увођење вишестепености, специјализацију судија по управним областима, као и за јачање капацитета Управног суда, како у погледу кадрова, тако и у погледу инфраструктуре и дигитализације.“
Посебно се осврнуо на значај усаглашавања Закона о општем управном поступку и Закона о управним споровима, с обзиром да управни поступак претходи управном спору, док у појединим случајевима Управни суд делује и као завршни вршилац управне делатности – у поступцима пуне јурисдикције.
„Због тога је њихово усаглашавање кључно за успостављање ефикасног и јединственог система контроле управе. Да би сваки грађанин могао да оствари уставом гарантовано право на судску заштиту, неопходно је да сви управни акти, на свим нивоима власти – државном, покрајинском и локалном – буду подложни судској контроли“.
Такође, како је навео, важно је ускладити законске појмове управне ствари, управног акта и управних радњи, као и прецизно дефинисати положај јавних услуга и управних уговора, који све више заузимају значајно место у савременом управном праву.
Поручио је да се Министарство правде снажно залаже за отклањање свих правних препрека које онемогућавају потпуну судску заштиту грађана у случају неусклађености поменутих закона у складу са Мапом пута за реформу управног судства.
Министар Вујић је изразио очекивање да ће конференција пружити и одговоре на нека од најактуелнијих питања, као што су: институт ћутања управе, питање трошкова управног поступка и трошкова правног заступања странака, који у значајној мери утичу на ефикасност рада Управног суда и на буџет Републике Србије.
„Министарство правде остаје посвећено томе да се грађанима Србије обезбеди правна сигурност, делотворна судска заштита и потпуно поверење у институције правосуђа”.
Конференцију је организовао Управни суд Републике Србије уз подршку Мисије ОЕБС-а у Србији и Владе Савезне Републике Немачке, посредством пројекта Немачко-српске развојне сарадње „Јачање владавине права у Републици Србији“, који спроводи Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH.
