Presuda 15 U 2531/11 - Zaštita konkurencije

Republika Srbija  
UPRAVNI SUD
15 U.2531/11
22.09.2011. godine
B e o g r a d




U IME NARODA



Upravni sud, u veću sastavljenom od sudija: Obrada Andrića, predsednika veća,  Jasminke Vukašinović i Dušice Marinković, članova veća, sa sudskim savetnikom Vesnom Čogurić,  kao zapisničarem,  rešavajući po tužbi tužioca JKP GG iz K, ul. ......, koje po punomoćju zakonskog zastupnika direktora R.D, zastupa punomoćnik M.D, advokat iz K, ........, protiv tužene Komisije za zaštitu  konkurencije R.S, radi poništaja rešenja broj ....... od .......... godine, u  nejavnoj sednici veća održanoj  dana  22.09.2011. godine,  doneo je 


P R E S U D U

Tužba se ODBIJA.

O b r a z l o ž e nj e


Osporenim rešenjem, u postupku po službenoj dužnosti, pokrenutom po zajedničkoj inicijativi više kamenorezačkih radnji iz K. Podnetoj  .........godine, u stavu I dispozitiva, utvrđeno je da JKP GG iz K, ima dominantan položaj na relevantnom tržištu izdavanja u zakup grobnih mesta, na teritoriji groblja B. u K; u stavu II dispozitiva, utvrđuje se da je JKP GG iz K. zloupotrebilo dominantan položaj na način opisan u tačkama tog stava; u stavu III dispozitiva, odbija se kao neosnovan zahtev za prekid postupka koji je tužilac podneo dana ......godine; u stavu IV dispozitiva rešenja, naloženo je tužiocu da: 1. izmeni Odluke o izdvajanju delova parcela na B. groblju pod poseban režim, tako što će brisati odredbu kojom se nameće obaveza zakupcima da na svakom zakupljenom grobnom mestu u izdvojenom delu parcele, izradu i  montažu nadgrobnog obeležja povere isključivo JKP GG K; 2. iz tipskih Ugovora o izvođenju radova koji se odnose na izradu i oblaganje opsega u izdvojenom delu parcele B. groblja, briše odredbu kojom je ugovaralo obavezu zakupca grobnog mesta da prilikom postavljanja nadgrobnog obeležja (spomenika) izradu i montažu poveri isključivo JKP GG K; 3. sačini obaveštenje u kome će izričito navesti da zakupci grobnih mesta na B. groblju nisu u obavezi da izradu i oblaganje opsega povere isključivo JKP GG K, te da ovo obaveštenje dostavi svim zakupcima sa kojima je zaključilo ugovore o izvođenju radova izrade i oblaganja opsega, a po kojima radovi nisu još započeti, uz poziv zakupcima da se izjasne o svojoj nameri da zaključene ugovore održe na snazi, ili da ih, bez štetnih posledica, raskinu, a neizvršene poslove povere drugom izvođaču uz poštovanje svih propisanih standarda i uslova za izvođenje ovih radova; 4. zakupcima grobnih mesta u izdvojenom delu parcele B. groblja sa kojima još nije ugovorena izrada i montaža nadgrobnog obeležja, a radovi izrade i oblaganja opsega su izvedeni ili je izvođenje u toku, prema tipskim Ugovorima  u kojima su obavezani da izradu i montažu nadgrobnog obeležja (spomenika) povere isključivo JKP GG K, ponudi zaključenje Aneksa kojim će se u tim ugovorima brisati ova preuzeta obaveza zakupca, 5. zakupcima grobnih mesta u izdvojenom delu parcele B. groblja sa kojima su zaključeni ugovori o izradi i montaži nadgrobnog obeležja, po kojima radovi još nisu započeti, dostavi obaveštenje da se izjasne o tome da li žele da zaključene ugovore održe na snazi ili da ih, bez štetnih posledica, raskinu, a iste poslove povere drugom izvođaču uz poštovanje svih propisanih standarda i uslova za izvođenje ovih radova; 6. sačini i objavi u lokalnim dnevnim novinama, na svojoj internet stranici, kao i na vidnom mestu u svojim poslovnim prostorijama, obaveštenje da zakupci grobnih mesta na B. groblju nisu u obavezi da poslove izrade i oblaganja opsega povere isključivo JKP GG, kao i da zakupci grobnih mesta na izdvojenom delu parcele B. groblja nisu u obavezi da izradu i montažu nadgrobnog obeležja povere isključivo JKP GG; U stavu V dispozitiva, određuje se rok od 45 dana od dana prijema rešenja za izvršenje naloga iz stava IV tačka 1. do 5. dispozitiva, i rok od 15 dana od dana prijema rešenja za izvršenje naloga iz stava IV tačke 6. dispozitiva. U stavu VI dispozitiva, nalaže se tužiocu, da u roku od 5  radnih dana od dana izvršenja naloga iz stava IV dispozitiva, Komisiji za zaštitu konkurencije dostavi dokaze o izvršenju. U stavu VII dispozitiva, određuje se mera zaštite konkurencije JKP GG iz K, u obliku obaveze plaćanja novčanog iznosa u visini 2,3% od ukupnog godišnjeg prihoda ostvarenog u 2009. godini. U stavu VIII dispozitiva, nalaže se JKP GG iz K, da izvrši uplatu novčanog iznosa mere zaštite konkurencije iz stava VII dispozitiva i to ........... dinara (dva miliona šestoosamdesetdve hiljade dinara), na račun Budžeta R.S, sa pozivom na broj ovog rešenja. U stavu IX dispozitiva, određuje se rok od 6 meseci od dana prijema rešenja za izvršenje obaveze iz stava VIII dispozitiva, pod pretnjom prinudnog izvršenja. U stavu X dispozitiva, određuje se da će o troškovima postupka naknadno biti odlučeno posebnim zaključkom, a u stavu XI dispozitiva, da se ovo rešenje objavljuje u “Službenom glasniku RS” i na internet strani Komisije za zaštitu konkurencije.   


  Tužilac u tužbi koju je podneo Upravnom sudu dana 04.03.2011.godine i podnesku od  14.03.2011. godine, osporava zakonitost rešenja tuženog organa sa svih zakonom propisanih razloga i predlaže da sud tužbu uvaži i poništi osporeno rešenje u celosti, osim u stavu X dispozitiva koji se odnosi na troškove postupka. Navodi da je osporeno rešenje nezakonito, jer su istim tužiocu povređena prava, a pre svega pravo na obavljanje delatnosti odnosno poverenih poslova, imajući u vidu da u osporenom rešenju uopšte nisu primenjeni Zakon o komunalnim delatnostima i Zakon o sahranjivanju i grobljima, s obzirom da je tužilac javno preduzeće koje obavlja delatnost od opšteg interesa. Dalje navodi da su u postupku donošenja osporenog rešenja povređena pravila postupka sa razloga što u ispitnom postupku nisu preduzete sve potrebne dokazne radnje, a naročito zato što nije izvršen uviđaj niti je obavljeno odgovarajuće stručno veštačenje na osnovu isprava predočenih u postupku i stanja na licu mesta. Ukazuje da tuženi organ nije imao u vidu da je B. groblje od samog osnivanja pod posebnim režimom, ali da građani imaju pravo da se opredele da li će i u kom delu tog groblja zakupiti grobno mesto, odnosno pravo da slobodnom voljom odaberu neko mesto na nekom od postojećih grobalja. Dodaje da su cene usluga i radova, koje pruža tužilac, formirane u skladu sa zakonskim propisima i uz saglasnost osnivača, grada K, odnosno nema proizvoljnosti u određivanju cena od strane tužioca. Dalje ukazuje da tužilac nikome ne može nametnuti da se sahrani na određenom groblju, sa kog razloga je tuženi pogrešno utvrdio da nisu od uticaja za definisanje relevantnog geografskog tržišta podaci o broju izvršenih sahrana u spornom periodu na svim grobljima u K. Po oceni tužioca, sva groblja u K. predstavljaju relevantno geografsko tržište, a ne samo B. groblje, kako je to pogrešno utvrdio tuženi. Posebno navodi da tuženi nije dokazao ni da je učinjena zabranjena radnja iz člana 16. stav 2. Zakona o zaštiti konkurencije, a što bi bila obaveza  izričito propisana u članu 15. stav 4. tog Zakona. Tuženi paušalno navodi mogućnost da privatne kamenorezačke radnje imaju slobodu da svoju delatnost obavljaju na teritoriji cele R.S, pogrešno navodeći da je to samo “delimično prihvatljivo”, kao i što ne prihvata činjenicu da su tužiocu u okviru poslova sahranjivanja, održavanja i uređivanja groblja, povereni i poslovi koji se odnose na podizanje obeležja i pogrešno konstatuje da tužilac ovu komercijalnu delatnost neosnovano obavlja kao poverenu delatnost odnosno kao posledicu pogrešnog tumačenja odredbe člana 46. Odluke Skupštine grada K. Eventualne nejasnoće da li se odredbama Odluke i poslovi betonskih radova izrade opsega  podrazumevaju kao povereni tužiocu, tuženi nije imao ovlašćenje da reši svojim tumačenjem već je trebalo da zatraži autentično tumačenje od donosioca akta odnosno od Skupštine grada K. Na kraju, tužilac navodi da je tuženi organ propustio da primeni odredbe Zakona o zaštiti konkurencije kojima je propisano da se isti neće primeniti na javna preduzeća ako bi primena tog zakona sprečila obavljanje njegove delatnosti. Sa svih navedenih razloga, predlaže da sud zbog složenosti predmeta održi usmenu javnu raspravu, tužbu uvaži i poništi osporeno rešenje. 


  U detaljnom odgovoru na tužbu, tuženi organ je ostao u svemu pri razlozima iznetim u obrazloženju osporenog rešenja, smatrajući da je rešenje pravilno i na zakonu zasnovano, te predlaže da sud tužbu odbije kao neosnovanu. 


  Odredbama člana 33. stav 2. Zakona o upravnim sporovima (“Službeni glasnik RS”, br. 111/09), propisano je da sud rešava bez održavanja usmene rasprave, samo ako je predmet spora takav da očigledno ne iziskuje neposredno saslušanje stranaka i posebno utvrđivanje činjeničnog stanja, ili ako stranke na to izričito pristanu, a u stavu 3. istog člana, propisano je da je sud obavezan da posebno navede razloge zbog kojih nije održao usmenu raspravu. 


  Polazeći od iznetih normi, a imajući u vidu zahtev tužioca da se u ovoj stvari održi usmena rasprava, sud je našao da usmena rasprava nije obavezna, jer se ne radi o upravnom postupku u kojem je učestvovalo dve ili više stranaka sa suprotnim interesima, kako je to propisano odredbom člana 34. stav 2. navedenog Zakona o upravnim sporovima, a predmet je složen ali ne iziskuje posebno utvrđivanje činjeničnog stanja. Nalazeći da bi održavanje usmene rasprave odugovlačilo sudski postupak i iziskivalo troškove tužioca, rešavajući ovaj spor bez održavanja usmene rasprave, saglasno odredbi člana 33. stav 2. Zakona o upravnim sporovima i ispitujući zakonitost osporenog rešenja u granicama zahteva iz tužbe, u skladu sa odredbama člana 41. stav 2. Zakona o upravnim sporovima, Upravni sud je, ocenom navoda tužbe, odgovora na tužbu i spisa predmeta ove upravne stvari, našao da je tužba neosnovana.
  

  Pravilno je, po oceni Upravnog suda, odlučio tuženi organ kada je u postupku u kome nije bilo povrede pravila postupka, odlučio kao u svim tužbom osporenim stavovima dispozitiva rešenja, a za svoju odluku tuženi organ je dao dovoljne, jasne i na zakonu zasnovane razloge u obrazloženju osporenog rešenja koje u svemu prihvata i sud. 


  Predmet upravnog postupka pred tuženim bilo je utvrđivanje da li  ugovori o izvođenju radova koje tužilac zaključuje sa korisnicima usluga, sadrže odredbe zabranjene Zakonom o zaštiti konkurencije (“Službeni glasnik RS”, br. 51/09). U tom postupku, tužena Komisija sprovela je ispitni postupak, omogućila tuženom da učestvuje u istom i izjasni se na navode Studije Ekonomskog fakulteta u K, koja je za potrebe postupka sačinjena u oktobru 2010.godine sa ciljem “ Istraživanja usluga iznajmljivanja grobnih mesta i izrade i postavljanja nadgrobnih spomenika na teritoriji grada K”. Dalje, predmet ocene je i primena Odluke UO tužioca od ........ godine i .........godine o izdvajanju dela pojedinih parcela B. groblja pod poseban režim na način da se na svakom zakupljenom grobnom mestu u tom delu parcele, izrada i montaža nadgrobnog obeležja iz asortimana tužioca, po izboru zakupca, poveri tužiocu, kao i to što se realizacija ovakve Odluke sprovodi zaključivanjem tipskog ugovora o izvođenju radova izrade i oblaganja opsega kojim se ugovara da se zakupac obavezuje da određeno grobno mesto iz predmeta ugovora uradi po planu i uređenju gradskih grobalja, tako što će prilikom postavljanja nadgrobnog obeležja izradu i montažu poveriti isključivo tužiocu. 


  Odredbom člana 6. stav 1. Zakona o zaštiti konkurencije (“Službeni glasnik RS”, br. 51/09), propisano je da relevantno tržište u smislu ovog zakona jeste tržište koje obuhvata relevantno tržište proizvoda na relevantnom geografskom tržištu, a članom 9. navedenog zakona, propisano je da se povredom konkurencije u smislu ovog zakona, smatraju akti ili radnje učesnika na tržištu koje za cilj ili posledicu imaju ili mogu da imaju značajno ograničavanje, narušavanje ili sprečavanje konkurencije. Imajući u vidu iznete norme, tuženi organ je pravilno primenio Uredbu o kriterijumima za utvrđivanje relevantnog tržišta (“Službeni glasnik RS”, br. 89/09), koja je i doneta u funkciji sprovođenja Zakona o zaštiti konkurencije, a kojom je Vlada Republike Srbije propisala kriterijeme za utvrđivanje relevantnog tržišta.


   Primenom odredbi navedene Uredbe, po oceni suda, tuženi je pravilno postupio kada je kao relevantno tržište proizvoda odredio tri tržišta - tržište davanja u zakup grobnih mesta, tržište pružanja usluga izrade i montaže nadgrobnih obeležja i tržište pružanja usluga izrade i oblaganja opsega, sve na pravilno određenom relevantnom geografskom tržištu- teritorija B. groblja u K. Takođe, tuženi je pravilno postupio u smislu člana 2. Uredbe o kriterijumima za određivanje relevantnog tržišta, kada je utvrđivao zamenjivost ponude i tražnje na navedenim relevantnim tržištima proizvoda te pravilno utvrdio da na relevantnom tržištu davanja u zakup grobnih mesta nema supstitucije ponude i nema supstitucije tražnje; da na relevantnom tržištu pružanja usluge izrade i montaže nadgrobnih obeležja postoji supstitucija ponude ali da nema supstitucije tražnje; a na relevantnom tržištu pružanja usluge izrade i oblaganja opsega nema supstitucije tražnje i nema supstitucije ponude. Takođe je, po odluci suda, tuženi pravilno utvrdio relevantno geografsko tržište samo kao teritoriju B. groblja u K, pri čemu je imao u vidu odredbe člana 25. Odluke o sahranjivanju i grobljima (“Službeni list grada Kragujevca”,  br. 8/98), kojom je propisano da će se na groblju B. sahranjivati svi građani sa područja GUP-a “K. 2005” koja nemaju groblja ili ako na grobljima nema mesta za sahranjivanje, kao i odredbe člana 32. stav 2. iste Odluke kojima je propisano da se dodeljivanje novih grobnih mesta ne može vršiti na postojećim starim gradskim grobljima (“V”, “P” i “S”). 


  Imajući u vidu ovakvo utvrđivanje relevantnog geografskog tržišta kao i relevantnih tržišta proizvoda, tuženi organ je, po oceni suda, pravilno utvrdio da je tužiocu povereni posao izdavanje u zakup grobnih mesta na teritoriji groblja B. u K, da na tom tržištu konkurencija ne postoji, a da se taj povereni posao obavlja na osnovu Zakona o sahranjivanju i grobljima i navedene Odluke grada K. Takođe, po oceni suda, pravilno je tuženi utvrdio da posao izrade i montaže nadgrobnih obeležja na utvrđenom relevantnom geografskom tržištu ne spada u delatnost  koja je poverena isključivo JKP GG i koju tužilac obavlja kao komercijalni posao za koji postoji konkurencija, a da posao izrade i oblaganja opsega tužilac neosnovano smatra poverenim. Direktna posledica zatvaranja tržišta, odnosno izdvajanja delova parcela i stavljanja pod poseban režim tog dela B. groblja, a na osnovu navedenih odluka, jeste da je zakupac grobnog mesta na izdvojenom delu parcele prinuđen da plati znatno višu cenu usluge izrade i postavljanja nadgrobnog spomenika nego što bi platio u slučaju da postoji mogućnost izbora kamenorezačke radnje. Odlukom UO JKP GG isključena je mogućnost izbora kamenorezačke radnje koja će izvršiti izradu i montažu nadgrobnog obeležja, a što i po oceni suda, predstavlja ograničenje izbora krajnjeg potrošača sa posledicom visine cene za uslugu koju je zakupac u obavezi da plati. U tom smislu, tuženi organ je pravilno utvrdio da se, u konkretnom slučaju, za povereni posao za koji na tržištu ne postoji konkurencija (zakup grobnog mesta)  pogrešno vezuje posao za koji na tržištu postoji konkurencija ( izrada i montaža nadgrobnog obeležja) uz istovremeno ugovaranje usluge za koju je konkurencija eleminisana (izrada i oblaganje opsega). Na ovaj način se prednosti monopolskog položaja tužioca koji ima na tržištu davanja u zakup grobnih mesta prenosi na tržište izrade i montaže nadgrobnih obeležja na kome i nastaju efekti i radnje koje se smatraju radnjom zloupotrebe, saglasno citiranim odredbama člana 16. Zakona o zaštiti konkurencije. Ovo i sa razloga, što je po oceni suda, tuženi organ pravilno našao da iz odredbi člana 31. i 46. Odluke, ne proizlazi zaključak da je izrada opsega povereni posao. Na osnovu svega iznetog, tuženi organ je pravilno utvrdio postojanje zabranjenog “vezivanja” odnosno postojanje radnji suprotno članu 16. stav 2. tačka 4. Zakona kojim se uslovljava zaključenje ugovora time da druga strana prihvati dodatne obaveze koje po svojoj prirodi ili prema trgovačkim običajima nisu u vezi sa predmetom ugovora. U konkretnom slučaju, postoji “vezani” i “vezujući” proizvod odnosno učesnik na tržištu odnosno korisnik usluga (kupac) primoran je da “vezani proizvod” koji želi ili može da nabavi od drugog učesnika na tržištu i po drugim uslovima, isključivo nabavlja u paketu sa “vezujućim proizvodom” od “dominantnog učesnika”, odnosno učesnici na tržištu primorani su da prilikom zaključivanja ugovora o zakupu grobnog mesta na izdvojenom području groblja B. u K, sa tužiocem zaključe i ugovor o izradi i postavljanju nadgrobnog obeležja i ugovor o izvođenju radova koji se odnosi na  izradu i postavljanje opsega, o čemu su priloženi dokazi u spisima predmeta, a što tužilac i sam navodi u izjašnjenju na Studiju koji je Komisiji dostavljen dana ..........godine (tačka 5. i 6. izjašnjenja).  Sve ovo za posledicu ima ekonomsku snagu tužioca i dominaciju na pomenutom tržištu. 


  Sud je izvršio uvid u kompletne spise predmeta i našao da je osporeno rešenje doneto u postupku bez bitne povrede pravila postupka koji su od uticaja na zakonitost osporenog rešenja. Sud posebno ocenjuje kao neosnovane navode tužbe koji se odnose na to da tužena Komisija nije postupila po pravilima postupka koje propisuje član 41. Zakona o zaštiti konkurencije i nalazi da isti nisu od uticaja na drugačiju odluku, jer je odredbama navedenog člana Zakona, propisano da se u ispitnom postupku preduzimaju potrebne dokazne radnje u cilju pravilnog utvrđivanja činjeničnog stanja, a naročito se uzimaju izjave stranaka, svedoka, obavlja se veštačenje, pribavljaju se podaci, isprave i stvari, vrši uviđaj i privremeno oduzimaju stvari. Navedenim odredbama nije propisana obaveza sprovođenja svih radnji koje su navedene u istom članu odnosno tuženi je ovlašćen da sprovodi radnje i izvodi dokaze koji omogućavaju pravilno utvrđivanje činjeničnog stanja, a što je tuženi organ u konkretnom slučaju i učinio. Ovo posebno sa razloga što je nakon sprovedenog ispitnog postupka, tužiocu dostavljeno na izjašnjenje obaveštenje o činjenicama utvrđenim u postupku br. .......... od .........godine, sa napomenom da će na tako utvrđenom činjeničnom stanju i izvedenim dokazima, tuženi zasnovati svoje rešenje, a sve saglasno odredbi člana 38. stav 2. Zakona o zaštiti konkurencije, kojom je propisano da pre donošenja rešenja u postupku zbog povrede konkurencije, Komisija će obavestiti stranku o bitnim činjenicama, dokazima i ostalim elementima na kojima će zasnovati rešenje i pozvati je da se izjasni u ostavljenom roku. Sud je imao u vidu da u odgovoru na navedeno obaveštenje, koje je dostavljeno tuženom dana ..........godine, tužilac uopšte nije  dovodio u pitanje radnje koje je tužena Komisija preduzela u toku ispitnog postupka niti je predložio izvođenje novih dokaznih radnji, samim tim ni uviđaj, ni veštačenje. Takođe, sud je našao da su neosnovani navodi tužbe koji se odnose na pogrešno utvrđivanje relevantnih tržišta proizvoda i pogrešno utvrđivanje relevantnog geografskog tržišta. Dalje, neosnovani su navodi tužbe koji ukazuju na to da tužena Komisija nije dokazala da je nastupila šteta za krajnje korisnike usluga odnosno zakupce grobnih mesta na izdvojenom delu B. groblja, imajući u vidu da je odredbama člana 73. stav 2. Zakona o zaštiti konkurencije, propisano da rešenje Komisije ne pretpostavlja da je šteta nastupila, već se ista mora dokazivati u sudskom postupku. Tužena je u postupku ispitivanja postojanja povrede konkurencije ovlašćena samo da utvrdi da postoji sama povreda, odnosno akt ili radnja učesnika na tržištu koje za cilj ili posledicu imaju, ili mogu imati, značajno ograničavanje, narušavanje ili sprečavanje konkurencije kao pravnog instituta koji se štiti zakonom, a  nije ovlašćena da utvrđuje da je šteta nesporno i nastupila. U tom smislu su neosnovani i navodi tužbe koji se odnose na to da se Zakon o zaštiti konkurencije neće primeniti na javno preduzeće ako bi primena zakona sprečila obavljanje njegove delatnosti. Ovo sa razloga što zloupotreba dominantnog položaja na tržištu predstavlja povredu konkurencije, u kom slučaju se imaju primeniti odredbe navedenog zakona radi obezbeđenja ravnopravnosti učesnika na tržištu, a sve u cilju podsticanja ekonomske efikasnosti i ostvarivanja ekonomskog blagostanja društva u celini, naročito potrošača. Takođe, po oceni suda, na drugačiju odluku nisu ni navodi tužbe koji se odnose na pitanje cena usluga od strane tužioca i cena privatnih kamenorezačkih radnji, koje po navodima tužbe Komisija nije na pouzdan način utvrdila, iz razloga  što način formiranja cena nije bio predmet ispitnog postupka pred Komisijom jer isto nije odlučna činjenica u konkretnoj upravnoj stvari. 


  Konačno, po oceni suda, neosnovani su navodi tužbe koji se odnose na pogrešno tumačenje Odluke o sahranjivanju i grobljima. Ovo sa razloga što je odredbama člana 1. Zakona o sahranjivanju i grobljima (“Službeni glasnik SRS”, br. 20/77, 24/85, “Službeni glasnik RS”, br. 53/93...101/05), propisano da se sahranjivanje umrlih, određivanje i stavljanje van upotrebe groblja, održavanje i uređenje groblja i krematorijuma vrši na način utvrđen propisom skupštine opštine, donetim u skladu sa načelima ovog zakona i drugim propisima koji se odnose na sahranjivanje i groblja, a da je odredbama člana 6. stav 1. istog Zakona propisano, da poslove pogrebne delatnosti i uređivanja i održavanja groblja vrše organizacije udruženog rada kojima je skupština opštine poverila vršenje ovih poslova. Na osnovu iznetog, i po oceni suda, povereni posao u konkretnom slučaju predstavlja samo posao izdavanja u zakup grobnih mesta, saglasno odredbi člana 43. Odluke o sahranjivanju i grobljima Skupštine grada Kragujevca, kojima je propisano da se pod uređenjem groblja podrazumeva izgradnja objekata neophodnih za vršenje pogrebnih delatnosti (mrtvačnice, prodavnice i drugi objekti), komunalnih uređaja i instalacija (vodovod, česme, kanalizacije, wc i rasveta), spoljnih i unutrašnjih saobraćajnica, kolske saobraćajnice, prostor za parkiranje i pešačke saobraćajnice, podizanje zelenila i ograde groblja i bliže određivanje i numeracija grobnih mesta. U smislu iznetog, navedenim odredbama Odluke, i po oceni suda, nije predviđeno da uređenje grobnog mesta i izrada nadgrobnih spomenika predstavlja uređenje groblja, što predstavlja povereni posao, već isto predstavlja komercijalni posao odnosno posao za koji postoji konkurencija. Sa iznetih razloga, sud u svemu prihvata navod osporenog rešenja da tužilac neosnovano poistovećuje uređenje groblja, što jeste povereni posao i uređenje grobnog mesta, što nije isto  i ne spada u poverene poslove tužioca. Upravo suprotno, tužilac za obavljanje poverenih poslova nezakonito vezuje pružanje usluga komercijalnog karaktera, odnosno usluge, izrade i postavljanje nadgrobnih obeležja i usluge izrade i postavljanja opsega, sprečavajući i ograničavajući konkurenciju na uštrb potrošača odnosno krajnjih korisnika. 
  

Primenom kriterijuma težine, posledica i trajanja povrede konkurencije, tužena Komisija je cenila sve otežavajuće i olakšavajuće okolnosti, te je, nalazeći da Odluka direktora tužioca od 13.07.2010.godine, doneta u toku trajanja postupka, predstavlja akt nastavljanja vršenja radnje zloupotrebe, ali u manjem obimu, pravilno utvrdila visinu iznosa mere zaštite konkurencije, primenom odredbi člana 57. stav 2. i člana 68. stav 1. tačka 1. Zakona o zaštiti konkurencije i člana 3. Uredbe o kriterijumima za određivanje visine iznosa  koji se plaća na osnovu mere zaštite konkurencije i procesnog penala, načinu i rokovima njihovog plaćanja i uslovima za određivanje tih mera (“Službeni glasnik RS”, br. 50/2010).
Sa iznetih razloga, nalazeći da osporenim rešenjem nije povređen zakon na štetu tužioca, te da je za svoju odluku u svim tužbom osporenim stavovima dispozitiva rešenja, tuženi organ dao jasne, dovoljne i na zakonu zasnovane razloge, Upravni sud je odlučio kao u dispozitivu presude, na osnovu odredbe člana 40. stav 2. Zakona o upravnim sporovima (“Službeni glasnik RS”, br. 111/09).
   

PRESUĐENO U UPRAVNOM SUDU
dana 22.09.2011.godine, 15 U.2531/11

Zapisničar,                      Predsednik veća – sudija
Vesna Čogurić,s.r.               Obrad Andrić, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Dejan Đurić
BT