Rešenje Upravnog suda 2 U 522/12 od 17.01.2012. godine, kojim je odbačena tužba Poslovnog udruženja asocijacije nezavisnih elektronskih medija

REPUBLIKA SRBIJA

UPRAVNI SUD

2 U. br. 522/12

17.01.2012. godine

B e o g r a d

Upravni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Jadranke Injac, predsednika veća, Biljane Tamburkovski Baković i Jelene Tišma-Jovanović, članova veća, sa sudskim savetnikom Tatjanom Popara, kao zapisničarem, u upravnom sporu po tužbi tužioca Poslovno udruženje asocijacije nezavisnih elektronskih medija Beograd, Takovska 9, protiv tuženog Komisije za autorsko i srodna prava, Beograd, Kneginje LJubice br. 5, radi poništaja mišljenja broj 4797/11/1 od 05.12.2011. godine, u predmetu utvrđivanja tarifne naknade, rešavajući o zahtevu za odlaganje izvršenja navedenog mišljenja, u nejavnoj sednici veća održanoj dana 17.01.2012. godine, doneo je

R E Š E NJ E

Tužba SE ODBACUJE.

O b r a z l o ž e nj e

Osporenim mišljenjem Komisije za autorsko i srodno pravo Republike Srbije broj: 4797/11/1 od 05.12.2011. godine predlog Tarife naknade koju naplaćuje Organizacija muzičkih autora Srbije – SOKOJ za emitovanje muzičkih dela – radio difuzija, radio i/ili televizijske stanice, u vezi sa tarifnom klasom V, tarifni broj 1., tačka 2., obuhvata prava za koja Organizacija muzičkih autora Srbije - SOKOJ ima dozvolu za kolektivno ostvarivanje prava izdatu od strane Zavoda za intelektualnu svojinu kao nadležnog organa (stav I dispozitiva); predlog Tarife naknada, Tarifna klasa V, tarifni broj 1, tačka 2. određen je u skladu sa pravilima za određivanje tarife propisanim Zakonom o autorskim i srodnim pravima (stav II dispozitiva).

Tužilac je podneo ovom sudu tužbu protiv mišljenja Komisije za autorska i srodna prava broj: 4797/11/1 od 05.12.2011. godine iz svih zakonom propisanih razloga navodeći da se iz dispozitiva mišljenja ne vidi po kom predlogu tarife naknade naplaćuje Organizacija muzičkih autora Srbije – SOKOJ za emitovanje muzičkih dela – Radio difuzije, Radio budući da se u obrazloženju mišljenja navode dva predloga tarife i to predlog tarife dostavljen uz zahtev za davanje mišljenja i predlog tarife dostavljen uz dopis od 05.10.2011. godine, što je u suprotnosti sa čl. 198. st. 2. Zakona o opštem upravnom postupku. Ukazuje da je tuženi pogrešno primenio materijalno pravo, odnosno odredbu čl. 170. Zakona o autorskom i srodnim pravima zbog toga što u obrazloženju pobijanog mišljenja nije cenio kriterijume navedene u citiranom članu zakona, već navode SOKOJ-a da su standardi za donošenje tarife uglavnom opšte prihvaćeni u svetu i zasnivaju se na principima i preporukama Svetske organizacije za intelektualnu svojinu i CISAC-a, pri čemu se ne vidi o kojim principima i preporukama Svetske organizacije za intelektualnu svojinu i CISAC-a, je u konkretnom slučaju reč. Ističe da je činjenično stanje nepotpuno i pogrešno utvrđeno, zbog toga što mu nije pružena mogućost da se pre donošenja mišljenja izjasni o činjenicama i okolnostima koji su od značaja za donošenje odluke u ovoj pravnoj stvari, niti mu je dostavljen predlog tarife o kome je odlučivao tuženi organ. Sa iznetog predlaže da se tužba uvaži i osporeno mišljenje poništi.U tužbi, kojom osporava zakonitost mišenja tuženog organa tužilac je u smislu čl. 23. Zakona o upravnim sporovima predložio da se odloži izvršenje konačnog upravnog akta – mišljenja Komisije za autorsko i srodno pravo broj: 4797/11-1 od 05.12.2011. godine, do donošenja presude Upravnog suda u ovom sporu, zbog toga što bi izvršenjem tog mišljenja pretrpeo nenadoknadivu štetu, a odlaganje nije protivno javnom interesu, niti bi se odlaganjem nanela veća ili nenadoknadiva šteta protivnoj stranci, odnosno zainteresovanom licu.

U postupku prethodnog ispitivanja tužbe, Uprapvni sud je našao da tužba nije dozvoljena.

Naime, odredbama čl. 4. i čl. 5. Zakona o upravnim sporovima (“Službeni glasnik RS”, br. 111/09) propisano je da je upravni akt, u smislu tog zakona, pojedinačni pravni akt koji nadležni organ neposrednom primenom propisa, rešava o određenom pravu ili obavezi fizičkog ili pravnog lica, odnosno druge stranke u upravnoj stvari, a upravna stvar jeste pojedinačno nesporna situacija od javnog interesa u kojoj neposredno iz pravnih propisa proizlazi potreba da se buduće ponašanje stranke autoritativno pravno odredi.

Polazeći od citiranih zakonskih odredaba, po nalaženju Upravnog suda, mišljenje Komisije za autorsko i srodna prava nema karakter upravnog akta, u smislu citiranih odredaba Zakona o upravnim sporovima, budući da se tim mišljenjem ne rešava o određenom pravu ili obavezi tužioca u upravnoj stvari, jer se ne radi o pojedinačnoj i nespornoj situaciji od javnog interesa u kojoj neposredno iz pravnih propisa proizlazi potreba da se buduće ponašanje stranke autoritativno pravno odredi. Davanjem mišljenja Komisije za autorsko i srodna prava je samo jedna faza u postupku za određivanje tarife iz čl. 169. Zakona o autorskom i srodnim pravima (“Službeni glasnik RS”, br. 104/2009), a Komisija za autorsko i srodna prava daje mišenje o predlogu tarife koji predlažu organizacije, zbog čega to mišljenje ne uživa zaštitu u upravnom sporu.

O zahtevu za odlaganje izvršenja mišenja Komisije za autorsko i srodna prava broj: 4797/11/1 od 05.12.2011. godine, saglasno odredbi čl. 23. st. 2. Zakona o upravnim sporovima, Upravni nije odlučivao, s obzirom da je našao da je tužba ne dozvoljena, u smislu citiranih zakonskih odredaba.

Sa izloženog, Upravni sud je, primenom odredbe čl. 26. st. 1. tač. 2., a na osnovu st. 2. istog člana Zakona o upravnim sporovima (“Službeni glasnik RS”, br. 111/09), odlučio kao u dispozitivu ovog rešenja.

 
 

REŠENO U UPRAVNOM SUDU                                           
dana 17.01.2012. godine, 2 U 522/12



Zapisničar                                                   Predsednik veća-sudija
Tatjana Popara,s.r.                                      dr Jadranka Injac,s.r.


za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
     Dejan Đurić



CRP-12