Решење Управног суда 2 У 522/12 од 17.01.2012. године, којим је одбачена тужба Пословног удружења асоцијације независних електронских медија

РЕПУБЛИКА СРБИЈА

УПРАВНИ СУД

2 У. бр. 522/12

17.01.2012. године

Б е о г р а д

Управни суд, у већу састављеном од судија: др Јадранке Ињац, председника већа, Биљане Тамбурковски Баковић и Јелене Тишма-Јовановић, чланова већа, са судским саветником Татјаном Попара, као записничарем, у управном спору по тужби тужиоца Пословно удружење асоцијације независних електронских медија Београд, Таковска 9, против туженог Комисије за ауторско и сродна права, Београд, Кнегиње Љубице бр. 5, ради поништаја мишљења број 4797/11/1 од 05.12.2011. године, у предмету утврђивања тарифне накнаде, решавајући о захтеву за одлагање извршења наведеног мишљења, у нејавној седници већа одржаној дана 17.01.2012. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

Тужба СЕ ОДБАЦУЈЕ.

О б р а з л о ж е њ е

Оспореним мишљењем Комисије за ауторско и сродно право Републике Србије број: 4797/11/1 од 05.12.2011. године предлог Тарифе накнаде коју наплаћује Организација музичких аутора Србије – СОКОЈ за емитовање музичких дела – радио дифузија, радио и/или телевизијске станице, у вези са тарифном класом V, тарифни број 1., тачка 2., обухвата права за која Организација музичких аутора Србије - СОКОЈ има дозволу за колективно остваривање права издату од стране Завода за интелектуалну својину као надлежног органа (став I диспозитива); предлог Тарифе накнада, Тарифна класа V, тарифни број 1, тачка 2. одређен је у складу са правилима за одређивање тарифе прописаним Законом о ауторским и сродним правима (став II диспозитива).

Тужилац је поднео овом суду тужбу против мишљења Комисије за ауторска и сродна права број: 4797/11/1 од 05.12.2011. године из свих законом прописаних разлога наводећи да се из диспозитива мишљења не види по ком предлогу тарифе накнаде наплаћује Организација музичких аутора Србије – СОКОЈ за емитовање музичких дела – Радио дифузије, Радио будући да се у образложењу мишљења наводе два предлога тарифе и то предлог тарифе достављен уз захтев за давање мишљења и предлог тарифе достављен уз допис од 05.10.2011. године, што је у супротности са чл. 198. ст. 2. Закона о општем управном поступку. Указује да је тужени погрешно применио материјално право, односно одредбу чл. 170. Закона о ауторском и сродним правима због тога што у образложењу побијаног мишљења није ценио критеријуме наведене у цитираном члану закона, већ наводе СОКОЈ-а да су стандарди за доношење тарифе углавном опште прихваћени у свету и заснивају се на принципима и препорукама Светске организације за интелектуалну својину и CISAC-a, при чему се не види о којим принципима и препорукама Светске организације за интелектуалну својину и CISAC-a, је у конкретном случају реч. Истиче да је чињенично стање непотпуно и погрешно утврђено, због тога што му није пружена могућост да се пре доношења мишљења изјасни о чињеницама и околностима који су од значаја за доношење одлуке у овој правној ствари, нити му је достављен предлог тарифе о коме је одлучивао тужени орган. Са изнетог предлаже да се тужба уважи и оспорено мишљење поништи.У тужби, којом оспорава законитост мишења туженог органа тужилац је у смислу чл. 23. Закона о управним споровима предложио да се одложи извршење коначног управног акта – мишљења Комисије за ауторско и сродно право број: 4797/11-1 од 05.12.2011. године, до доношења пресуде Управног суда у овом спору, због тога што би извршењем тог мишљења претрпео ненадокнадиву штету, а одлагање није противно јавном интересу, нити би се одлагањем нанела већа или ненадокнадива штета противној странци, односно заинтересованом лицу.

У поступку претходног испитивања тужбе, Упрапвни суд је нашао да тужба није дозвољена.

Наиме, одредбама чл. 4. и чл. 5. Закона о управним споровима (“Службени гласник РС”, бр. 111/09) прописано је да је управни акт, у смислу тог закона, појединачни правни акт који надлежни орган непосредном применом прописа, решава о одређеном праву или обавези физичког или правног лица, односно друге странке у управној ствари, а управна ствар јесте појединачно неспорна ситуација од јавног интереса у којој непосредно из правних прописа произлази потреба да се будуће понашање странке ауторитативно правно одреди.

Полазећи од цитираних законских одредаба, по налажењу Управног суда, мишљење Комисије за ауторско и сродна права нема карактер управног акта, у смислу цитираних одредаба Закона о управним споровима, будући да се тим мишљењем не решава о одређеном праву или обавези тужиоца у управној ствари, јер се не ради о појединачној и неспорној ситуацији од јавног интереса у којој непосредно из правних прописа произлази потреба да се будуће понашање странке ауторитативно правно одреди. Давањем мишљења Комисије за ауторско и сродна права је само једна фаза у поступку за одређивање тарифе из чл. 169. Закона о ауторском и сродним правима (“Службени гласник РС”, бр. 104/2009), а Комисија за ауторско и сродна права даје мишење о предлогу тарифе који предлажу организације, због чега то мишљење не ужива заштиту у управном спору.

О захтеву за одлагање извршења мишења Комисије за ауторско и сродна права број: 4797/11/1 од 05.12.2011. године, сагласно одредби чл. 23. ст. 2. Закона о управним споровима, Управни није одлучивао, с обзиром да је нашао да је тужба не дозвољена, у смислу цитираних законских одредаба.

Са изложеног, Управни суд је, применом одредбе чл. 26. ст. 1. тач. 2., а на основу ст. 2. истог члана Закона о управним споровима (“Службени гласник РС”, бр. 111/09), одлучио као у диспозитиву овог решења.

 
 

РЕШЕНО У УПРАВНОМ СУДУ                                           
дана 17.01.2012. године, 2 У 522/12



Записничар                                                   Председник већа-судија
Татјана Попара,с.р.                                      др Јадранка Ињац,с.р.


за тачност отправка
управитељ писарнице
     Дејан Ђурић



ЦРП-12